Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.

Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji više načina da se grupišu sorte leski. U primeni je klasifikacija koja leske grupiše na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Pitome sorte su postale preteţno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe:

Zemljište za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa krčenju drvenastih biljaka, vadjenje žila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati mikrodepresije ili ako su u pitanju veće depresije postaviti drenaţu, jer leska ne podnosi stajaću vodu. Posle krčenja i ravnanja rastura se organsko - mineralno đubrivo. Rigolovanje cele površine mođe se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema žemljišta podrivanjem podrivačima, dubina 60 – 70 cm. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini.

KALENDAR AKTIVNOSTI

VREMENSKA PROGNOZA

CRKVENI KALENDAR

KURSNA LISTA

Konvertor valuta

Cene Septembar 2015