OREZIVANJE LESKE VAŽNA AGROTEHNIČKA MERA

ponedeljak, 02 jun 2014 12:21

 Da leska bolje rodi

 

-U inostranstvu su na ceni sorte sitnih plodova a kod nas se sadi leska što krupnijih plodova.

-Leska zahteva rastresito zemljiste sa dosta humusa.

-Najbolje prinose daje kontrolisani žbun sa 6 do 8 stabala iz žbuna.

-Za sadnju je najbolje koristiti jednogodišnje izdanke leske.

 

Udruženje proizvođača lešnika Srbije početkom godine organizovalo je stručno predavanje o savremenoj proizvodnji leske, sa posebnim akcentom na orezivanje leske i formiranje žbunova. U Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi u Požarevcu okupilo se pedesetak proizvođača leske sa područja čitave Srbije, stručnjaci iz nekih PSSS i drugi znatiželjnici, koje je na početku pozdravio dip. inž. Aleksandar Stojanović, direktor PSSS u Požarevcu.    

 

               

Staniša Debeljević 58-godišnjak, koji je višedecenijskim orezivanjem lešnikara u Italiji, Španiji i Južnoj Francuskoj (gde je proizvodnja lešnika i najsavremenija u svetu) stekao bogato iskustvo i znanje došao je da svoje stečena znanja i iskustva prenese proizvođačima lešnika u Srbiji. On je najpre u uvodnom izlaganju o ekonomskom značaju gajenja leske istakao:

-Leska je jedina deficitarna vrsta za koju ne važe ograničenja površina za gajenje u Evropskoj Uniji. Pored kanditorske svrhe dosta se koristi u industriji za proizvodnju ulja koje je skupo - istakao je Debeljević.

On je upozorio da se na Zapadu cene sorte sitnih plodova zbog potreba kanditorske industrije dok se kod nas traže i sade sorte sa što krupnijim plodovima, što može da se negativno odrazi na plasman naših plodova leske.

Leska traži peskovito i rastresito zemljište, sa dosta humusa. U Francuskoj, na primer, humus u lešnikarima dostiže 5%, što omogućava prinose do 9 tona zrna po hektaru, dok je u našim lešnikarima sadržaj humusa neuporedivo manji, kao i prinosi.

Straniša za povećanje prinosa leske preporučuje i upotrebu zeolita. 300 do 500 grama zeolita po sadnici moglo bi da poveća prinos do 30 %.

Za razliku od nekih stručnjaka koji preporučuju da se iz žbuna ostavi manji broj stabala Staniša prenosi iskustva sa Zapada i tvrdi da se najveći prinosi postižu ako se iz žbuna ostave 6 do 8 stabala.

-Stabla treba redovno orezivati i povijati ih minimalno na 45 stepeni. Zimsku rezidbu valja obavljati na temparaturi iznad 5 stepeni celzijusovih i sva stabla u žbunu treba da budu orezana na istu visinu. Pored zimske valja obaviti i dve zelene rezidbe: prvu krajem maja a drugu krajem juna i početkom jula meseca - istakao je Staniša.

Leska ima velikih zahteva za vodom i treba joj od maja meseca do kraja vegetacije obezbediti 600 litara vode po stablu. Na taj način dolazi do dobrog nalivanja plodova i formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. Posle berbe treba obaviti folijarno prskanje.

Staniša tvrdi da leska dostiže maksimalnu rodnost od 12 do 14 godine, kada treba početi sa zamenom starih stabala, mladim izdancima, odnosno sa podmlađivanjem žbunova, što i jeste prednost gajenja leske u žbunovima u odnosu na stablašice. Zato preporučuje da se za zasnivanje novih zasada sade jednogodišnji izdanci.

 

Ovo su samo neka od iskustava koje je Debeljević stekao radeći više decenija na savremenim plantažama leske na Zapadu, a koje je preneo srpskim proizvođačima lešnika.

Posle razgovora vođenih u PSSS u Požarevcu učesnici simpozijuma posetili su plantažni zasad leske Dragana Miljkovića iz Požarevca, koji lesku uzgaja na 12 hektara površine.U lešnikaru je Staniša praktično demonstrirao rezidbu leske, formiranje žbuna, povijanje grana i druge neophodne mere za postizanje visokih prinosa leske.

Zvonimir Gilić

član UO UPLS

Poslednji put izmenjeno četvrtak, 03 jul 2014 23:05
Ocenite ovaj članak
(37 glasova)
Pročitano 54546 puta

KALENDAR AKTIVNOSTI

VREMENSKA PROGNOZA

CRKVENI KALENDAR

KURSNA LISTA

Konvertor valuta

Cene Septembar 2015