Zarada stiže kroz deceniju - Srbija ima idealne uslove za uzgoj lešnika, dug period ulaganja koči veću proizvodnju

petak, 18 jul 2014 15:15

Izvor: eKapija

Plantaža leskeSrbija uvozi 90% lešnika što je samo u 2013. godini dostiglo vrednost od gotovo 7 mil EUR. Najčešći razlog zašto je intenzivno gajenje, i uz povoljne agroekološke uslove, realativno zapostavljeno je dug period ulaganja i što puna rodnost nastupa kasno, od pete do osme godine.

Optimističan scenario da bi Srbija od uvoznika mogla da postane ozbiljan konkurent na tržištu, ispisuje najava italijanske kompanije "Ferrero" koji planira da podigne plantaže lešnika u Srbiji, razvije rasadničku proizvodnju, omogući domaćim proizvođačima da nabavljaju sadnice po povoljnijim uslovima i obezbedi im sigurnog kupca. Država bi istovremeno refundirala troškove nabavke kupljenih sadnica leske kroz bespovratna sredstva i kroz kreditna sredstva banke uz subvencionisanje dela kamatne stope.



Ovakav model smanjio bi početna ulaganja, ali da li će investicija italijanske kompanije zaista proširiti zasade pod lešnikom 10 puta do 2020. godine kako je planirano, jasnije će biti u septembru za kada je najavljen početak realizacije ovog projekta.

Prema proceni Ministarstva poljoprivrede, trenutno se u Srbiji pod zasadom leske nalazi oko 1.000-1.200 hektara. Stari su u proseku 4 do 5 godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru (400-1.200 sad/ha) i prinosom od 7 do 10 kilograma po stablu.

Na osnovu ovakvih podataka godišnja proizvodnja lešnika u ljusci je oko 4.000 do 5.000 tona, a najveći zasadi se nalaze u: Šidu (137 ha), Pećincima (111 ha), Kuli (107 ha), Šabcu (71 ha), Deču – Crvenki (58 ha, kalemljeni Enis) i u Vršcu (51 ha). Polovina podignutih zasada je zasađena sa kvalitetnim italijanskim sortama koje se koriste u industrijskoj proizvodnji, dok je druga polovina podignuta sa krupnorodim turskim sortama koje se ne koriste u industriji - kažu za naš portal u Ministarstvu poljoprivrede.

Po hektaru do 500 sadnica

"Hazelnut & Leska" su svoju plantažu lešnika podigli u selu Deč kod Pećinaca, na tridesetak kilometara od Beograda. Kopirali su italijanski sistem gajenja, nabavili italijanske sadnice i razvijaju industrijsku proizvodnju. U nedavnom intervjuu koji je dao za magazin "Ekonometar", Aleksandar Petrović, jedan od suvlasnika kompanije, kazao je da je po hektaru potrebno uložiti od šest do deset hiljada evra, u zavisnosti od toga šta uzgajivač želi da postigne, odnosno od sistema obrađivanja, navodnjavanja, načina sadnje, pripreme zemljišta.

- Mi smo uradili sve potrebne pripreme na našoj plantaži i zato je naša početna investicija bila oko milion evra, a sada je već narasla na blizu dva miliona. Reč je o industrijskoj proizvodnji koja uslovljava i mnogo veće troškove, ali potencijalni mali proizvođači bi trebalo da računaju na pomenutih šest do deset hiljada evra po hektaru kao okvirni trošak podizanja zasada, i na godišnji trošak održavanja od 700 u prvim godinama, pa do 2.000 EUR u kasnijem periodu - rekao je Petrović za "Ekonometar".

Pre četiri godine proizvođači su oformili i Udruženje, koje svojim članovima omogućava popust za kupovinu sadnog materijala. Cene sadnica su različite u zavisnosti da li su jednogodišnje ili dvogodišnje.

- Recimo da jedna dvogodišnja sadnica košta oko 2 EUR ali to zavisi i od količine koja se kupuje. Po hektaru nije potrebno više od 400-500 sadnica jer u kasnijim godinama kada se leska proširi nastaje problem zbog guste sadnje – kaže za naš portal Ognjan Ilić iz Udruženja.

Rad na održavanju plantaže zavisi od toga da li se proizvođač ikada bavio poljoprivrednim radovima, a osnovni problem u početku je korov, pa se kako su sadnice mlade i kako se ne bi oštetile raznim hemijskim preparatima, preporučuje njegovo mehaničko uništavanje.

Čekanje koje se isplati

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su proseci rodnosti lešnika u Srbiji jednaki, a u nekim delovima čak i veći nego u Italiji. Lešnik zahteva rastresita, duboka, umereno vlažna zemljišta i dobru osunčanost terena.

U centralnoj Srbiji je 90% zemljišta ispod 1.000 metara nadmorske visine, što je takođe izuzetno pogodno. U Vojvodini su za gajenje lešnika pogodni Srem i zapadni delovi Bačke, a zbog jakih vetrova, mrazeva i visokog nivoa podzemnih voda, lešniku ne odgovaraju Banat i severni i istočni delovi Bačke.

Interesovanje za uzgoj lešnika kontinuirano raste ali je problem i dalje dug period ulaganja do pune rodnosti lešnika i povraćaja investicije. U pomenutom intervjuu za "Ekonometar" suvlasnik "Hazelnut & Leska" potencijalnim uzgajivačima lešnika poručuje da moraju da planiraju i da razmišljaju tako da prvi ozbiljni povraćaj novca stiže tek u osmoj ili devetoj godini.

- Ovo jeste visokoprofitabilna poljoprivredna grana, ali je početni period čekanja znatno duži. Ipak, sa druge strane tržište i cena lešnika su stabilni i nema velikih oscilacija – kaže Aleksandar Petrović.

U Udruženju proizvođača lešnika za "eKapiju" kažu da će se proizvodnja svakako pre isplatiti ako se kupci opredele da kupuju domaći kvalitetniji lešnik. Sve što se uvozi, kaže Ognjan Ilić, guši domaću proizvodnju i dugoročno nije dobro za ekonomiju.

- Problem je što razni uvoznici uvoze lešnik lošeg kvaliteta, jer je taj lešnik mnogo jeftiniji u nabavci, pa ga isporučuju na naše tržište po nižim cenama čime obaraju cenu lešnika. Zapravo takav lešnik nikome ne treba, makar bio i upola cene.

Turski lešnik - nelojalna konkurencija

U najavi je i da se pomoć države proizvođačima uveća. Ministarstvo poljoprivrede predvidelo je set mera za unapređenje sektora voćarstva, pa samim tim i proizvodnju lešnika i podizanje novih zasada leske. Subvencija za podizanje novih zasada voća je već povećana u 2014. godini, odnosno povraćaj sredstava po investicji iznosi 40-55% u odnosu na prošlu godinu kada je subvencija iznosila 30-45%.

Država je, ipak, kaže Ilić, u ranijem periodu napravila veliku nepravdu prema domaćim proizvođačima lešnika, kada je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom i postavila ih u položaj nelojalne konkurencije.

- Mi se trudimo da napravimo kvalitetan domaći lešnik, samim tim da povećamo domaću proizvodnju, smanjimo nezaposlenost makar i u promilima kao i nepotreban trošak novca za uvoz. Uložili smo materijalna sredstva, rad i čekamo skoro deceniju da nam se ona vrate u vidu zarade od prodaje, a potpisivanjem sporazuma sa Turskom, koja je vele sila u proizvodnji lešnika, sve to je dovedeno u pitanje.

Najveći kupci lešnika su konditori koji otkupe oko 75% svetske proizvodnje, od čega "Ferrero", kao najveći individualni kupac, otkupi od 22 do 27%. Investicijom u Srbiji, "Ferrero" bi preko mreže kooperanata postao i najveći otkupljivač lešnika u Srbiji. U Udruženju proizvođača lešnika napominju da će biti uključeni u pregovore sa resornim Ministarstvom i italijanskom kompanijom kako bi pružili podršku trenutnim ali i budućim proizvođačima lešnika u Srbiji.

Sadašnja cena očišćenog lešnika na pijaci je 900-1000 dinara, dok je lešnik u ljusci upola jeftiniji oko 400 dinara.

Poslednji put izmenjeno petak, 18 jul 2014 16:03
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)
Pročitano 4610 puta

KALENDAR AKTIVNOSTI

VREMENSKA PROGNOZA

CRKVENI KALENDAR

KURSNA LISTA

Konvertor valuta

Cene Septembar 2015