Čedi Poštiću iz Prhova su Italijani od kojih je originalno kupio sušaru za lešnik, rekli da svoj lešnik može da osuši jedino na naftu jer je jedino plamen nafte ili gasa u stanju da da pruži odgovarajuću konstantu temperaturu od 38 do 42 stepena celzijusa koja je optimalna za sušenje, jezgra.
Međutim, diplomirani inžinjer mašinstva Aleksanadar Jugović, stručnjak jedne domaće firme iz Mladenovca mu je ponudio da napravi sistem koji će sušiti lešnik sagorevajući ljusku lešnika koja se do tada odbacivala kao otpad.
Ovo je jedinstveni termogenerator koji u pravilnim intervalima u gorionik ubacuje ljusku u koju zatim uduvava vazduh. Poštić od ove godine suši ne samo lešnik sa 45 hektara nego i soju šta više čak i sopstvenu kuću greje na ljusku od lešnika.
“To sve radi odlično, koristi isključivo ljusku, smanjio je troškove, rekli mu da je nemoguće ali nije ... “, kaže Čeda Poštić.
“Ljuska lešnika je savršeno gorivo, jednako je po kvaliti najboljem drvetu, sistem je u suštini vrlo jednostavan ... “, kaže Aleksandar Jugović stručnjak za grejanje
Potrebno je svega 50 kilograma otpadne ljuske da bi se osušila jedna tona lešnika. Čak i kada lešnik sadrži preko 20 posto vlage, bez problema sušara obori taj procenat na 6% što je idelano za čuvanje. Troškovi sušenja su sada toliko niski da Poštić suši ne samo sopsteveni lešnik , nego radi i uslužno sušenje.
“Sušenje košta 10 dinara što je minimalna cena ali to je cena samo zašto što ima dosta manipulacije i rada oko toga”, kaže Poštić.