VEĆA PODRŠKA MANJIM GAZDINSTVIMA
Izvor: www.agroservis.rs
Novi Sad, 28. novembar 2013.
S obzirom da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koje bi se u osnovi koristile za raspodelu Agrarnog budžeta u 2014. godini, u centrali Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu naša redakcija organizovala je susret predsatavnika ovog udruženja sa odgovornim ljudima iz resornog ministarstva.
Namera je bila da predstavnici Ministarstva dobiju saznanja o iskustvima poljoprivrednika u primeni postojećih zakonskih rešenja kao i o njihovom mišljenju o tome šta bi u Zakonu trebalo prilagoditi potrebama korisnika podsticaja.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš je ukazao da bi trebalo da se za agrar u državnom budžetu izdvoji znatno više sredstava, da se termini isplate subvencija prilagode agrotehničkim rokovima, da se utvrde minimalni i maksimalni uslovi za ostvarivanje prava na državnu podršku, da se unapredi sistem subvencionisanja pogonskog goriva i ,konačno, da se zakonom mora definisati pozitivna diskriminacija domaće poljoprivredne proizvodnje.
Naš urednik Čedomir Kaco je dodao da ne treba menjati postojeći model i politiku subvencionisanja, ali da se mora ispraviti ono što se u praksi pokazalo ekonomski neopravdano, socijalno delikatno, pa i ono u domenu kriminala. Te izmene bi posebno trebalo da otklone nerazumevanja vezana za sistemske mere jačanja porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva dimenzioniranog na 50 hektara.
Koliko je sve to važno, i koliki je interes za ova rešenja, govori činjenica da su Upravi za agrarna plaćanja srpski poljoprivrednici do sada prijavili 2.407.000 ha obradivih površina.
Dragan Vukobrat, predsednik udruženja “Banatska lenija” iz Kikinde, predlaže da se i poljoprivrednim udruženjima omogući korišćenje podsticaja, da se visina stimulacije odredi prema grupama kultura, a u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji da osnova za podršku bude kvadratni metar zaštićenog prostora te da se odobre sredstva za podršku menadžmentu novoosnovanih zadruga, kao i za programe korišćenja obnovljivih izvora energije.
Milan Pajić, predstavnik Udruženja proizvođača mleka Mačve, založio se za subvenciju od 25.000 dinara po umatičenom grlu do stotinu krava i da se isplaćuje u oktobru mesecu. On predlaže da Ministarstvo preispita sve podsticaje za kapitalna ulaganja koji su ranije dodeljivani i da se onima koji su bili favorizovani takva podrška ubuduće u jednom periodu uskrati.
Ognjan Ilić, predsednik Udruženja proizvođača lešnika, skrenuo je pažnju na činjenicu da je sa Turskom potpisan međudržavni ugovor o bescarinskom uvozu ovog voća, što domaće proizvođače čini neravnopravnim na srpskom tržištu, mada imamo prirodni potencijal da umnožimo našu proizvodnju. On se založio za definisanje skale veličine poseda za određivanje visine davanja za zdravstveno i penziono osiguranje.
Tomislav Vukoman iz Čuruga rekao je da poljoprivrednicima više od novca odgovara da kao subvenciju dobiju deklarisano seme i veštačko đubrivo, što bi sprečilo i mahinacije. On je saglasan da subvencije do sada nisu proizvele povećanje produktivnosti u poljoprivredi, a da je tome razlog što nisu stizale u vreme kada su bile potrebne, pa su se poljoprivrednici za repro materijal morali zelenaški zaduživati kod tajkuna. Takođe se založio da velike govedarske farme nemaju isti tretman kao i mala i srednja porodična gazdinstva, ni kada je reč o subvencijama niti kada se radi o prioritetnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta.
Goran Vasić, predsednik Uduruženja poljoprivrednika iz Šapca, rekao je da najpre država treba da definiše šta želi svojim podsticajima u poljoprivredi da postigne. Takođe se založio da se definišu rejoni na osnovu optimalnih proizvodnih specifičnosti i nivoa ekonomskog razvoja i da oni budu jedan od kriterijuma za utvrđivanje visine i namene podsticajnih sredstava.
Žarko Kobilarov iz Zmajeva, predsatvnik “Kluba 100 P plus”, predložio je da se najpre definiše šta je agrarni budžet, odnosno da se pod njim ne podrazumevaju prihodi Ministarstva poljoprivrede. Založio se da se veći deo podrške daje za investicije, a ne za subvencije, ali da sredstva ne budu bespovratna. On još smatra da rok za obnovu registracije gazdinstva treba pomeriti na 01. januar.
Bata Eržebet iz Agrarne unije iz Kanjiže ukazala je na problem nemogućnosti prodaje junadi neposredno klanicama, a samim tim i nedobijanja subvencija za tov. Ona je istakla i podrebu drugačijeg i efikasnijeg subvencionisanja i raspodele pogonskog goriva tako da sve bude jednostavnije i dostupnije svakom poljoprivredniku.
Stojan Padejčanin je rekao da bi država morala da ograniči marže za semena i posebno za mineralna đubriva. On tvrdi da one dostižu i 70%.
Sve ove primedbe i sugestije saslušali su i zabeležili pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i državni sekretar zadužen za ruralni razvoj Senad Mahmutović.
Slična rasprava biće održana u subotu, 30. novembra, u Bogatiću, gde je domaćin Unija poljoprivrednika (u 11 časova u zgradi Opštine Bogatić), kao i u Kovačici u nedelju 1. decembra (sa početkom u 15 časova, u FM Klubu u centru). Domaćin ovog skupa je Udruženje poljoprivrednika „Eurobanat” iz Kovačice, a na Tribinu su pozvani i predstavnici udruženja iz zrenjaninske opštine.
